Blog za preduzetnike

10 razloga zbog kojih DAVID pobeđuje GOLIJATA u preduzetništvu

David vs Golijat u preduzetnštvu

Kada ljudi razmišljaju o preduzetništvu primetio sam da imaju jednu ogromnu predrasudu. Da je biti uspešan u preduzetništvu jednako biti uspešan u kompanijskom okruženju. Drugim rečima, da bi bili uspešan preduzetnik, potrebno je da se prethodno dokažete na nekoj visokoj funkciji, po mogućstvu direktorskoj i da tek onda počnete da razmišljate o sopstvenom biznisu. Ako, zaboga, vaši šefovi i direktori ne ulaze u preduzetništvo to zasigurno znači da ni vi ne treba da uđete, jer ako oni, sa tolikim poslovnim iskustvima, kontaktima i znanjima nisu ušli, kako možete da snađete vi koji ste na kompanijskim lestvicama daleko ispod njih.
Istina je da najveći broj uspešnih preduzetnika ne dolazi sa visokih pozicija iz korporativnog sveta, već vrlo često iz najobičnijih zanimanja koja nisu u vrhu piramida kompanija. Bio sam 12 godina direktor velike međunarodne kompanije u Srbiji. I dalje imam mnogobrojne prijatelje koji su trenutno na poziciji direktora. Sada sam preduzetnik i poslovni mentor onima koji žele da postanu preduzetnici. Stekao sam iskustvo na obe strane, susreo se sa mnogobrojnim primerima koji su me naučili da oni koji nisu na visokim pozicijama u kompanijama imaju veće šanse da budu uspešni preduzetnici. Evo i zašto:

1. GOLIJATI NISU SPREMNI DA PRIVREMENO SMANJE SVOJE PRIHODE I POTREBE

Imam jednog prijatelja koji je direktor u austrijskoj kompaniji. Svaki put kada se sretnemo on mi se požali da nema više izazova u poslu i da je sve postalo rutina. Da mu je dosadilo da strancima šalje kojekakve tabele, izveštaje i planove, mesečne, kvartalne, godišnje. Da svoja znanja o biznisu želi da iskoristi na daleko bolji način, radeći za sebe i u svojoj kompaniji. Kada ga upitam zbog čega ne započne svoj biznis on mi tada odgovori: „Ali, ovde imam svakom meseca platu od 3.000 evra. Nema šanse da već na početku rada u svojoj firmi toliko zaradim.“
I nema, u pravu je. Naviknuti na visok standard koji su dostigli radeći za visoke plate, menadžeri obično nisu spremni da ih se odreknu ni na dan. Sa druge strane, mala plata u kompanijama nekima je bila izuzetan motiv za preduzetništvo.
Jedna Biljana-Superkeva odlučila je da pokrene svoj biznis sa dečijim pinjatama i dala otkaz sa radnog mesta kasirke u supermarketu. Njena logika je bila jednostavna: „Znala sam da ću radeći za sebe bez problema zaraditi tu platicu koju imam u kompaniji. Ako i ne uspem, opet ću lako naći posao na istom radnom mestu“
U preduzetništvo se ne ulazi ako vam je udobno. Ako vas nešto ne žulja i ne boli. Ako u sebi nemate veliku želju da svetu pokažete svoje ideje, talente, veštine, makar zbog toga privremeno izgubili u udobnosti lagodnog života – onda nemojte da ulazite u preduzetništo. Sačekajte još neko vreme da želja sazri.
Ili da vas kompanija otpusti i da nemate drugog izbora.

2. GOLIJATI NE ŽELE DA SE ODREKNU STATUSA

Biti direktor u korporaciji ne donosi samo novac. Donosi i status. Službeni auto, sekretarica, poslovni sastanci, ručkovi sa važnim ljudima. Oko njih igraju dobavljači, poslovni partneri, zaposleni. Ali, ne zato što ih vole i cene, već zato što od njih mogu da izvuku nešto za sebe.
Lako se čovek navikne na takvu pažnju. Bude mu, čak i lepo. Svi mu nešto prinose, maze ga, brinu o njemu. Kao što mama svom čedu od tridesetak godina ljušti voće i spremno dočekuje u pola deset sa kafom i spremljenim doručkom. Ispraća ga na fakultet koji on nikako da završi i nikako da razume zbog čega, kada ima sve uslove i ne mora da brine ni o čemu izuzev učenja.
Evo ja ću vam reći, gospođa majko. Udobno mu je! Ne mili mu se da izlazi ispod toplog jorgana dok je napolju minus petnaest. Kada bi morao, kada bi znao da nema ko da mu prinese i donese, navikao bi da ustaje sam. Zato deca koja dođu iz provincije završavaju fakultete brže od onih koji na njega dolaze iz toplog doma. Zato i preduzetnici postaju oni koji nemaju udobnost. Oni koji moć i položaj u TUĐOJ firmi, zamene za naporan rad u SVOJOJ firmi.
I sebe ne doživljavaju kao gubitnike zbog toga.

 

3. GOLIJATI SU VIŠE ORIJENTISANI DA SAČUVAJU STOLICU NEGO DA RAZVIJAJU SVOJ BIZNIS

Biti direktor u korporaciji podrazumeva da imate i mnogo pretendenata na taj presto. Zato je većina Golijata više usmerena da sačuva svoju stolicu i odbrani se od najezde drugih Golijata koji bi da zauzmu njihovu poziciju. Zato često dok su u kompaniji ne stignu ni da razmišljaju o sopstvenom biznisu.
Dvorske igre i spletke česta su pojava u velikim sistemima. Ako želite da opstanete i ostanete morate da naučite nepisana pravila. Da stalno razmišljate o opasnostima i pretnjama, da pravite saveze, da uočavate neprijatelje… Sve vreme morate i da donosite rezultate zbog kojih ste postavljeni na to mesto i da ne dozvolite neprijateljima da imaju razlog da vas skinu sa trona. Naravno, ko još može u takvim okolnostima da razmišlja o izgradnji svog biznisa. Valja prvo sačuvati onaj mukom stečeni položaj, za koji su Golijati već žrtvovali poprilično krvi i znoja. U takvom razvoju snaga preduzetnici postaju samo oni koje kompanija otpusti i koji tek tada, oslobođeni svih blagodeti moći, pretnji odozdo i odozgo, počnu da razmišljaju o sebi. Tek onda postave sebi pitanje šta je ono što imaju od talenata, veština i znanja i kako bi mogli da ih uposle u svom biznisu.

4. GOLIJATI PRECENJUJU SVOJU VAŽNOST

Sve dok upravljaju budžetom kompanije Golijati su važni. Imaju nebrojeno mnogo poslovnih prijatelja koji im se umiljavaju i žele da ih osvoje svojim ponudama. Tako Golijati pomisle da će im ti isti ljudi biti prijatelji i kada ne budu na važnoj poziciji. Očekuju da će im se i kada napuste kompaniju i pokrenu svoj biznis, nekadašnji poslovni partneri i kupci javljati jednakom hitrinom i oduševljenjem kao kada su bili veliki direktori. Da će im partneri uzvratiti svu korist i usluge koji su imali oni od njega dok je bio na odgovornoj poziciji. Da ih poslovni prijatelji vole i dive im se zato što su oni sami to zaslužili svojom harizmom, biznis inteligencijom i znanjem. Tek kada napuste kompaniju mnogi Golijati shvate veliku poslovnu istinu da je količina interesovanja poslovnih partnera za njih proporcionalna veličini budžeta kojim upravljaju. Davidi nemaju takva, nerealna očekivanja. I zato ne pate, kada ih drugi razočaraju, već se raduju svakom malom koraku koji naprave u svom biznisu.

5. GOLIJATI MISLE DA ZNAJU SVE I NE MORAJU DA UČE

Čak i kada uđu u sopstveni biznis Golijati smatraju da sve znaju. Zato se ne trude da uče. Zbog toga ne primenjuju ništa novo. Oslanjaju se na alate i znanja koje su stekli odavno i misle da će im ta znanja koristiti večno.Golijati su vrsta koja veoma retko uči. Smatraju da time pokazuju slabost. Kompanije ih odgajaju da ne smeju da priznaju da nešto ne znaju. A da bi učili, morate prvo sebi priznati da nešto ne znate i da neko drugi to zna. Golijati ne traže pomoć ni od koga. Naročito u vezi preduzetništva. Jer, šta ima da se konsultuju kada sve znaju. David, sa druge strane, želi da uči. Sluša savete, svestan da mnogo toga ne zna. Raduje se svemu novom što sazna o biznisu i nikada ne pomisli da je sve naučio.
Osim ako i sam jednog dana izraste u biznisu, uobrazi se i pretvori u Golijata.

6. GOLIJATI NISU NAVIKLI DA OBAVLJAJU RAZLIČITE ULOGE U POSLU

Mnogi Golijati su vizionari, umeju da sagledaju budućnost i da uoče nove prilike za kompaniju kojom upravljaju. Njihove vizije u stvarnost pretvara armija ljudi koja je zaposlena ispod njih. Golijati se ne bave uplatama pazara, to rade referenti u finansijama. Golijati se ne bave obračunom zarada to radi računovođa. Golijati ne sastavljaju ugovore, imaju za to pravnike.Tako se Golijati odviknu od operativnog posla. A preduzetništvo, barem u početku, podrazumeva da mnoge stvari sami radite. Biznis vam tada nije dovoljno razvijen i nemate dovoljno posla da bi zaposlili osobe koji će raditi operativne poslove umesto vas. Tada ste „ALL in ONE“ i  tako će biti sve dok ne podignete biznis na nivo kada nećete morati da radite sami sve već ćete moći da zaposlite osobu koja će vam pomoći. Tada ponovo možete i treba da prepustite operativne poslove onima koji će ih obavljati umesto vas, a vi ćete ponovo upravljati.

7. GOLIJATI NISU NAUČILI DA POKRENU SISTEM OD POČETKA

Retko koji Golijat je došao u neku kompaniju čim ju je njen vlasnik osnovao. Obično su to sistemi koji postoje duže. Bio sam direktor poznate slovenačke kompanije koja postoji preko 140 godina. Iako sam osnovao firmu u Srbiji, iako sam bio samostalan u donošenju odluka, iako je kasnije porasla na 150 zaposlenih, ipak nikada nisam bio sam. Uvek sam mogao da se oslonim na nekoga ili na nešto. Na znanje, iskustvo, konakte matične kompnije. Na sistem koji je već imao brend, bio poznat na tržištu, imao ugled kod banaka, kupaca, dobavljača. Na sistem koji je imao kapital. Mogli su da rizikuju i da ulože u izgradnju nove, male firme na novom tržištu. Čak da se dogodio neuspeh veći sistem ne bi propao. Kada ste preduzetnik vi nemate iza sebe mamu koja će vam poslati novac kada vam zatreba. Sve morate sami da obezbedite i stvorite. Sve račune sami plaćate. Nemate izgrađeno ime. Nemate kupce. Morate da ih izgradite. Golijati koji pokreću svoj biznis često zaborave na tu nevidljivu podršku koju su imali kada su gradili tuđe kompanije. Pomisle da je to lako ponoviti kada je u pitanju njihov privatni biznis. Grdno se razočaraju kada shvate nakon izvesnog vremena da to nije tako. David svoje iskustvo stvara sam.

8. GOLIJATI NISU NAVIKLI NA INVESTIRANJE U MALIM IZNOSIMA

Velike kompanije imaju i velike investicije. U nove proizvodne linije, u proširenje skladišnog prostora, u hale, kancelarije, automobile, računare, servere, programe za praćenje poslovanja… Na tom nivou Golijati se pogrešno naviknu da su biznis samo krupne investicije i sa takvim navikom uđu u preduzetništvo. Sa istom logikom investiranja koja pogoduje velikim kompanijama oni osnuju svoje kompanije i pre nego što su prodali i jedan svoj proizvod početni kapital za svoju novu firmu utroše na iznajmljivanje ogromnog poslovnog prostora, na kupovinu nameštaja, na zapošljavanje administracije. Investiraju u sve ono što im u početnoj fazi biznisa neće doneti prihode. Ono što je isplativo za veliku kompaniju, često nije isplativo za malu.
Sa druge strane, David koji nije imao prethodno iskustvo upravljanja tuđim novcem, oslanja se na logiku dobrog domaćina. Oprezno investira, ne zaleće se sa kreditima, zna da ih mora vratiti. Ne pati od statusa i baš ga briga šta će mu neko reći o kancelariji i automobilu koji vozi. Ulaže samo u ono što mu je neophodno za početak i što će najbrže doprineti profitu.

9. GOLIJATI NISU STRPLJIVI

Golijati žele sve i žele odmah. Tako su naviknuti u kompanijama koje su vodili. Tako su ih navikle gazde i vlasnici kompanija za koje su radili. Naučili su ih da se u biznisu uspeh mora da dođe odmah i da je sve za juče. Retki su vlasnici koji su spremni da u nešto investiraju godinama i da sačekaju da dođu prvi rezultati. Zato vlasnici kompanija menjaju svoje glavne menadžere čim se plan ne odvija u skladu sa očekivanjima. A očekivanja vlasnika su uvek ogromna. Hoće sad i hoće sve. Nestrpljivi vlasnik stvara nestrpljivog direktora. Koji isto tako od svojih podređenih traži trenutne rezultate. Siluje biznis. Gazi po tek izraslim sadnicama. Hoće rezultate odmah. Takav postaje i u svom biznisu. Ne prihvata da nešto mora da sazri, naročito sopstvena ideja. Ne! I ona mora da donese plodove odmah. Jedino što Golijat u svom biznisu nema zaposlene da ih besomučno pritiska. Zato pritiska sebe da sve mora odmah.
A kada im ne donese odmah plodove, kada juriš ne uspe, sruši im se samopouzdanje kao kula od karata. Jer, drugu ideju o uspehu Golijati uopšte nisu ni razmatrali…

10. GOLIJATI RETKO PRIPREMAJU NETWORKING

Golijati retko kada razmišljanju o tome da u nekom trenutku neće biti direktori. Uglavnom su skoncentrisani na rezultate kompanije, a manje na svoje planove i želje. Zato veoma malo ulažu u kontakte koji im mogu biti od koristi kada postanu preduzetnici. Paradoks je da baš kada su na funkciji Golijati imaju ogromne mogućnosti u širenju kontakata i da izgrade mrežu saradnika i pomagača koji će im pomoći da se u pravom trenutku otisnu. Tek kada ih sistem odbaci oni počinju da razmišljaju o svojim ličnim projektima i o tome ko bi mogao da im pomogne u tome, samo što tada nemaju uticaj koji su imali ranije i samim tim osipa se mreža pomagača.

I zato, kada poželite da se suočite sa Golijatima u poslu, nemojte da gledate šta nemate što imaju oni. Ako ste mudri i hrabri uočićete da već posedujete mnogo toga što oni nemaju.
Davidu je bila dovoljna praćka i kamen da pobedi Golijata.

Šta je ono što vi imate?

Podeli...Share on Facebook111Share on Google+0Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn9Email this to someone

O autoru

Vladimir Miletic

Pomažem ljudima da svoje veštine i talente pretvore u isplativ biznis. Radujem se kada im prenosim znanja. Ponosim se na uspehe koje postižemo zajedno.

Ostavite komentar