Dnevnik jednog direktora

Burazerska ekonomija

U nedeljno jutro, dva dobra druga zauzela javni parking u centru Beograda. Opasali torbice oko struka da liče na inkasante, iako to nisu. U Beogradu se, možda to neko ne zna, nedeljom parkiranje ne naplaćuje. Pa ipak, dva drugara fino zarađuju od gospode vozača. Nema tu nikakve prisile, ljudi im prilaze i plaćaju, dok jarani samo pokazuju vozačima na slobodno parking mesto i pomažu im da se lakše uparkiraju. Teško bi to umeli bez njih.
„Motaj levo burazeru, motaj levo, još, još, dobaaaar. Aj’sad malo u rikverc, može, može, dobaaar…“ – prihvatile se novopečene gazde parkinga uvođenja reda. Za uslugu ne traže novac, ali rado prihvataju bakšiš od nesigurnih vozača.
Kad se parking popunio otvaraju i nova mesta. Novopridošle smeštaju na prostor koji nije označen za parkiranje. U takvim okolnostima čast treba da bude i veća, zna se to.
„A jeste li sigurni da tu može?“- pita stariji gospodin u odelu kada vidi da ga je jaran usmerio na parking koji je obeležen za autobuse.
„Ne brini burazeru, sve je u redu…“ – suvereno odgovara uz osmeh kao da joj oprašta što je sumnjičava. Ovo „sve je u redu“ naravno znači da nije u redu, ali da će za mali bakšiš on preuzeti teret greha.
Posmatrao sam rad ovih snalažljivih uličnih preduzetnika dvadesetak minuta. Rekao bih da im zarada nije bila loša u poređenju sa onim što su uložili u posao.
Podsetila me tako ova scena na davno naučene lekcije na ekonomiji. Učili su me profesori da se profit stiče tako što se prvo investira u sredstva za rad, zatim se proizvodi, a onda se proizvod prodaje. Od razlike prihoda i troškova ostaje profit. Izgleda da to nije baš tako. Nisu nam rekli da može i drugačije. Da se može i zauzeti nešto tuđe, proglasiti za svoje i gazdovati tim dobrom čak iako nije vaše. Da se možete šepuriti i iznajmljivati ga drugima, a kada vas oni pitaju da li je u redu vi im namignite i mirno slažite da ne brinu. Ako ste vešti u blefu, neko će vam poverovati da je to vaše, pa sa takvima možete pregovarati i o kupovini.
Zato se osvrnite oko sebe i pogledajte ima li kakvo parče tuđe imovine i za vas. Upravljajte kakvim komunalnim preduzećem, stranim akcionarskim društvom, javnom ustanovom. Zaposlite se u nabavci ili marketingu, pa trošite tuđi novac. Postanite prinudni upravnik. Preorite put pa naplaćujte drumarinu.
Samo, požurite. Kako stvari stoje najbolja mesta su već zauzeta, a oni koji su ih zauzeli ne odriču ih se tako lako. Ako želite da naučite kako se pronalazi mesto, a vi svratite na parking u centru Beograda da učite od profesora. Oni će vas naučiti kako se gazduje tuđim. Oni će vam pokazati kako se pronalazi mesto, čak i kada je sve popunjeno. Oni će vas naučiti pravila burazerske ekonomije.
Bakšiš za takvu uslugu se podrazumeva.

Podeli...Share on Facebook15Share on Google+0Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn0Email this to someone

O autoru

Vladimir Miletic

Pomažem ljudima da svoje veštine i talente pretvore u isplativ biznis. Radujem se kada im prenosim znanja. Ponosim se na uspehe koje postižemo zajedno.

Ostavite komentar