Dnevnik jednog direktora

Najuticajniji sindikat na svetu

Ekonomija uspeha

Violeti Petrović, 30. novembra, telefonom je saopšteno da joj neće biti produžen ugovor o radu iako je bila na bolovanju zbog karcionoma. Hladnim i nezainteresovanim glasom službenica firme saopštila joj je da može da dođe po radnu knjižicu.
Samo tri dana kasnije, u prisustvu gradskih funkcionera, svečano je objavljeno da će Violeti ipak biti produžen ugovor. Kompanija je odlučila da promeni odluku, navodeći ipak da formalno-pravno nije učinjen bilo kakav zakonski prekršaj jer ugovor o radu je bio na određeno vreme. Pa u čemu je fora? Kako je došlo do toga da firma poznata po neosetljivosti na bilo kakve primedbe zaposlenih, preinači odluku? Kako su se novine ni televizije zainteresovale za njen slučaj? Da nije, kojim slučajem, neki moćni sindikat urgirao i tražio da se njen slučaj zainteresuje javnost? Zato sam istražio ovu činjenicu. Odgovor sam pronašao. Verovali ili ne, sindikat je pomogao Violeti da se vrati na posao. Ali nije u pitanju nikakav Nezavisni, Samostalni, Granski i neznamkoji sindikat. Ovog puta Violeti je pomogao jedan novi sindikat, prilično uticajan, za koji mnogi radnici nisu ni svesni da postoji.
Tog dana, kada su joj iz kompanije saopštili odluku Violeta je , više iz očaja nego sa željom da uzbuni javnost, na svom FB statusu je napisala tri rečenice šta joj se dogodilo.

Na njene reči reagovao je sindikat. Fejsbuk sindikat. Preko društvenih mreža, u roku od dvadeset četiri sata, cela zemlja saznala je za Violetu Petrović. Čak i oni koji nisu čuli za firmu u kojoj je radila, sada su znali.
Da joj se ista situacija dogodila desetak godina ranije, Violetina priča bi teško došla do medija. Čak i kada bi nekoga, igrom slučaja, zainteresovala da napiše nešto o nepravdi koja ju je zadesila, to bi trajalo jedan dan i sve bi brzo bilo zaboravljeno. Danas, to više nije slučaj. Ljudi su povezani. Zaposleni su povezani. Mogu da pomognu jedni drugima. Mogu da reaguju.

Pre nekoliko meseci, na sličan način sam pročitao post o razgovoru za posao na koji je otišla mlada devojka. Ispitivali su je da li i kada planira da rađa decu i otvoreno uslovljavali prijem na posao odlukom da ne zasnuje porodicu, barem dok je kod njih na poslu. Iskustvo ove devojke sa razgovora za posao podeljen je na društvenim mrežama i pročitali ga je na desetine hiljada ljudi. Srećom po poslodavca, devojka nije želela da objavi njihovo ime.

Mnoge kompanije ne reaguju na socijalne priče. Naučili su i menadžere da budu hladni, neosetljivi, bez mnogo milosti. Današnji rukovodioci se sve više biraju sa takvim osobinama i zato će ovakve situacije biti sve brojnije. Da će se u većini kompanija probuditi empatija, iskreno sumnjam. Nisu one takvi sistemi. Više verujem da se kompanije mogu promeniti iz racionalnijih razloga. Mogućnost da može ostanu bez profita ili prihoda i u najhladnijoj kompaniji budi osećanje. Strah od gubitka imidža. Gubitka ugleda. Osude javnosti. Zbog toga je Violetina kompanija odlučila da je vrati na posao, iako formalno-pravno nigde nisu pogrešili.

Jer, odavno se kompanije ne plaše sudskih sporova za zaposlenima. To je teren u kojem se bolje snalaze kompanije. Mogu sebi da priušte najbolje advokate, mogu da odugovlače proces, mogu da vas psihički iscrpe. Ali, postoji jedan teren na kojem se bolje snalaze ljudi. Taj teren se zove društvene mreže.
Violetu na posao nisu vratili gradski funkcioneri. Violetu nisu vratili ni naprasno humani poslodavci. Vratili su je ljudi koji su podelili post kada ga je objavila na svom profilu. A onda su na njega reagovali neki drugi ljudi koji Violetu i ne poznaju. Na kraju, kada su primetili da se nešto jako mnogo deli po društvenim mrežama, uključili su se i mediji.
Današnje kompanije još uvek ne shvataju moć društvenih mreža. Nisu svesne da se o njihovim nehumanim postupcima može saznati vrlo brzo i da je dovoljno da jedna osoba to objavi na svom FB profilu i da se kao šumski požar proširi po celoj planeti. Zaposleni su danas povezani. Mogu da ispričaju svoje priče svojim prijateljima. A ti prijatelji mogu da ih podele svojim prijateljima. Svi zajedno, na kraju krajeva, istovremeno su i potencijalni kupci. A kompanije koje se prema mojim prijateljima odnose sa nepoštovanjem, ne zaslužuju ni da trošim novac kod njih.
Zato, ako ikada dođete u situaciju da doživite nepravdu na poslu i ne postoji druga mogućnost da rešite problem, obratite se sindikatu. Istom onom kom se obratila Violeta. Fejsbuk sindikatu. Objavite svoju priču. Delite tuđe statuse.
Možda niste primetili, ali novo vreme donelo vam je i nove mogućnosti.

Sada ste povezani. Sada ste uticajni.

Imate s kim.

A što je još važnije, imate i s čim…

 

 

Podeli...Share on Facebook117Share on Google+0Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn0Email this to someone

O autoru

Vladimir Miletic

Pomažem ljudima da svoje veštine i talente pretvore u isplativ biznis. Radujem se kada im prenosim znanja. Ponosim se na uspehe koje postižemo zajedno.

Ostavite komentar