Dnevnik jednog direktora

Raskid

Odlučio sam da raskinemo vezu. Već nekoliko godina nam ne ide. Niti komuniciram sa njom, niti je posećujem. Sve se svelo na poruke telefonom i čestitke za rođendan.
Otišao sam pre desetak dana da joj saopštim odluku nadajući se da ćemo se rastati kao odrasli ljudi.
Kada sam joj saopštio, prvo nije želela da prihvati raskid. Odmah je započela ispitivanje. Zbog čega? Zbog koga? Zašto mi nisi rekao da nisi zadovoljan u vezi? Osim toga, ne možeš da raskineš, rekla mi je, jer mi duguješ novac. Objasnio sam da sam spreman da sve platim, iako ne znam kako sam uopšte napravio taj dug, ali nisam želeo da dosipam ulje na vatru. Dođi za sedam dana i sve ćemo rešiti, odmahnula je nervozno rukom.
U međuvremenu, posle nekoliko dana, poslala mi je poruku na mobilni da se dug uvećao i da mi zaračunava kamatu i dodatne troškove slanja opomene. Nisam mogao da verujem šta mi radi. Nije bila takva na početku veze. Tada je sve moglo i sve je išlo lako. Zar je moguće da se toliko izmenila. 
Najzad, kada je prošlo sedam dana, otišao sam ponovo kod nje. Opet nije išlo glatko. Opet problemi. Računar joj se pokvario. Neće da štampa. Sedi, molim te. Seo sam. Malo ćeš pričekati, kaže mi. Hoću, odgovaram mirno. Najzad, posle pola sata, odblokirao joj se program i nevoljno mi je sve potpisala. Slobodan si, reče na kraju. 
Izašao sam prilično umoran, ali srećan što se najzad sve završilo.
Konačno sam ugasio tekući račun u banci…
Podeli...Share on Facebook17Share on Google+0Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn0Email this to someone

O autoru

Vladimir Miletic

Pomažem ljudima da svoje veštine i talente pretvore u isplativ biznis. Radujem se kada im prenosim znanja. Ponosim se na uspehe koje postižemo zajedno.

Ostavite komentar