Blog za preduzetnike

Šta sam naučio od Borisa Bekera?

Darko je vlasnik firme za distribuciju kućne hemije. Nekada je bio broj jedan u svojoj branši. U poslednje vreme, smanjuje mu se posao ali ga, rekao bih po glasu, i dalje krasi prepoznatljiva samouverenost.

„Alo, direktore, vidim pišeš blogove po internetu, motivišeš… Svaka čast, svaka čast, lepo je to što pišeš, ali dođi batice kod mene u firmu, pa da vidiš sa kakvim likovima radim. Nikad gore ljude nisam imao u prodaji. Najradije bih ih  sve otpustio. Nemam više živaca da ih gledam. Pala mi prodaja dvaes’ posto u zadnja tri meseca. Ako hoćeš dođi na sastanak u ponedeljak.  Imaš posao na duže, ako uspeš nešto da smisliš i promeniš ih.“ objasni Darko ukratko predlog.

Što da ne, pomislio sam, nešto ću naučiti, a možda bude materijala i za priču.

Na sastanak sam došao malo ranije. Upoznao se sa ljudima. Fini momci. Komunikativni, prijatnog izgleda, elokvetni. Poznaju tržište. Dok smo razgovarali, neobavezno, pre sastanka čuo sam mnoge predloge koji su prilično logično zvučali. Nije mi se podudarao utisak sa Darkovom pričom.

A onda je počeo sastanak. Darko je govorio celih dva sata. Ništa ih nije pitao. Samo im je povišenim tonom objašnjavao, tačnije pretio, da će uvesti rigorozne kazne za svakog ko se vrati sa terena pre šest sati. Da će im ukinuti topli obrok i regres. Da hoće u narednih petnaest dana povećanje prodaje od pedeset posto. Nije im rekao kako da to urade, uglavnom je ponavljao četiri reči-kako znate i umete. Sve to podvučeno urlikom „Jelivamtojasnooo!“ od kojeg je i meni, gostu, bilo nelagodno.

„Ima li neko pitanje?“ završio je monolog Darko i pogledao oštro po kancelariji. Svi su spustili glavu. U sali neprijatna tišina.

Nakon što se sastanak završio, ostao sam sa Darkom u kancelariji. Očekivao je da ga pohvalim i da potvrdim njegov utisak da su mu komercijalisti problem. Nisam mogao da ga lažem. Rekao sam mu istinu. Da ti ljudi nisu toliko loši koliko on misli, već da je njegova komunikacija prema njima preoštra. Da im nije dao priliku da nešto kažu. Da zbog toga od njih ne dobija mnoge korisne informacije. Ako želi da mu pomognem, prvo bih radio sa njim, a ne sa njima.

Darko se zacrveneo. Prešao je preko mojih reči i pozvao me na ručak. Nije više spominjao ni sastanak, a ni posao. Shvatio sam da ne želi da radimo.

Razmišljao sam posle da li sam bio previše otvoren i da li sam trebao da mu potvrdim ono što je želeo čuti.

Odgovor mi je stigao kada sam pročitao izjavu Borisa Bekera, nakon Noletove pobede u Australiji. Pitali su ga novinari kako vidi svoju ulogu u ovoj pobedi i Noletovom timu.  On im je odgovorio:

Moj deo posla u timu je dosta nezahvalan, jer moram da Novaku kažem ono što niko drugi ne želi. Uloga mi je da budem krajnje iskren. Bilo bi prilično sramotno da ga treniram, nešto krijem, a onda on počne da gubi mečeve. Tek, sve ide kako treba, veliki trijumfi su krenuli sa Vimbldonom, nastavili su se u Melburnu, i idemo sada dalje.

Bilo mi je jasno, tada, da sam dobro postupio.

Video sam u poslu mnoge uspešne ljude na vrhuncu uspeha koji su svaki drugačiji predlog ili sugestiju odgovarali sa „Ti će’ da mi kažeš…“ Odbijali bi od sebe one mudrije, a zadržavali one što klimaju glavom. I tako, dok ne počne da se sve polako ruši.

Pa dobro, neko voli da ga hvale i da mu se dive, a neko želi da bude broj jedan. Neko drži monologe, a neko dovede Bekera. Neko svima deli lekcije, neko koristi svaku priliku da uči. Svako izabere ono što mu je potrebno u životu ili poslu.

Šta ćete, nisu svi vlasnici firmi isti.

Nisu svi kao Nole.

Podeli...Share on Facebook0Share on Google+0Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn1Email this to someone

O autoru

Vladimir Miletic

Pomažem ljudima da svoje veštine i talente pretvore u isplativ biznis. Radujem se kada im prenosim znanja. Ponosim se na uspehe koje postižemo zajedno.

4 Komentar

    • Hvala Jelena, lepo ste to rekli. Ponekad, neko ne želi da nam da iskreno mišljenje, što zbog straha, što radi laskanja. Oni uspešni, plaćaju da im neko da objektivnu kritiku. Znaju zbog čega.

  • Odličan tekst! Treba znati saslušati i prihvatiti sugestiju/kritiku, čak i kada mislimo da smo najviše u pravu. Progutati knedlu i preispitati sebe. Pogotovu od ljudi kojima verujemo i koje smo za istu pitali.

    • Tako bi trebalo. Samo što se tu često uplete i ego, jer zavara čoveka koji misli da je na vrhu svojih sposobnosti, šaputajući mu uporno na uvo „Ma, ti sve znaš, zato si i tu gde jesi…“

Ostavite komentar