Dnevnik jednog direktora

Zašto žene sve više napreduju

Zašto žene sve više napreduju?

Kada mi se to prvi put dogodilo, bio sam zatečen. Pomislio sam da sam zasigurno zakazao seminar u vreme neke izuzetno važne utakmice ili da je, ne daj bože, nastupila opšta mobilizacija usled kakve nove opasnosti. Kako drugačije da objasnim činjenicu da se na seminar koji sam planirao da održim, prijavilo petnaest žena i – nijedan muškarac. Osećao sam se kao Željko Samardžić na osmomartovskim koncertima. Pa, čak i tamo zaluta poneki muškarac, makar u pratnji svoje dame. Znam to, lično sam se uverio jednom.
Statistika poseta se vremenom promenila. Ipak, žene su i dalje pohađale kurseve u ogromnoj većini. Nekako se taj procenat ustalio na 70% žena prema 30% muških polaznika.
Naivno sam pomislio, kao što bi svaki muškarac, da je razlog ovakve proporcije moj stas i glas. Kao kakav turski sultan dugo sam mislio da sam po nečemu poseban. Istinu po ovom pitanju otkrio sam nedavno, kada sam posetio online fakultet Doba u Mariboru i uradio intervju sa Jasnom Baloh, njihovom direktorkom. Postavljao sam razna pitanja koje me kao radoznalog poslovnog čoveka uvek interesuju. Ispričali su mi kako su uveli prilično zanimljiv koncept studiranja na daljinu koji su pokrenuli u Sloveniji, a onda preneli i u druge zemlje. Uočili su mogućnosti koje daje tehnologija, osmislili virtuelni amfiteatar, čak su uveli mentore na daljinu. Ali me je iznenadio jedan drugi podatak. Na pitanje kakav je odnos studenata prema polu, njihov odgovor me je šokirao i pomalo razočarao. Neverovatno, i kod njih je odnos u korist žena. Čak premašuju moju proporciju: 72% : 28%!
Nerado sam zaključio da tajna prijavljivanja ženskih kandidata nije u mojoj pojavi niti u čudotvornim moćima koje ih privlače. Za svaki slučaj proverio sam kako stoje stvari po ovom pitanju na drugim mestima. Odgovor je uglavnom bio isti: Na seminare, kurseve i online škole iz biznisa i menadžmenta većinom se prijavljuju žene!
Zašto je to tako, pitao sam se. Činilo mi se logičnim da su muškarci spremniji i motivisaniji za učenje i dodatno usavršavanje. Jer, činjenica je da novac, moć i privilegije u današnjem svetu većinski drže muškarci. Međutim, paradoksalno, čini se da upravo činjenica da je jednima već samim rođenjem data prednost, u isto vreme predstavlja za njih i opasnost. Tako se događa, budući da su već predodređeni za neki položaj i poziciju, da se opuste. Zaključe pogrešno da ne moraju da se dodatno muče i ulažu vreme, novac i energiju u dodatno prikupljanje znanja. Mnogi muškarci usled toga su prilično lagodni u svojoj poziciji. Kao mladi bogataši koji pre punoletstva saznaju da će naslediti dovoljno novca, pa ne moraju prstom da mrdnu do kraja života. Tako mnogi muškarci, vrlo brzo nakon završene škole ostaju u uverenju da su sve naučili. Da sve znaju.
Sa druge strane, kao predavač primećujem da su žene sve više motivisane da uče. Bore se da rade poslove koji zahtevaju više stručnosti. Realnije sagledavaju koja znanja i veštine im nedostaju. Spremnije su da ulože novac kako bi ih stekle. Čvrsto su uverene da će ubuduće znanje donositi prednost u poslu. Na predavanjima pažljivo slušaju sve što predavač govori. Postavljaju pitanja. Spremnije su da se okušaju u stvarima u kojima nisu prirodno dominantne. U isto vreme, maksimalno koriste prednosti koje imaju.
Dok jedna grupa opušteno krcka i troši stečeno i nasleđeno, druga grupa za to vreme uči. Pohađa seminare, treninge, radionice. Traže rešenja, čitaju knjige, studiraju, pronalaze ljude koji će im pomoći. Spremnije su da probaju, jer nemaju mnogo šta da rizikuju.
Kao rezultat takvog pristupa sticanju znanja, polako dolazi do promena u upravljačkim strukturama mnogih kompanija. Žene se biraju za mnoga rukovodeća mesta. Sve više ih je u biznisu, politici, sportu. Nije to nikakav rezultat borbe za ženska prava. Jednostavno, žene više rade na sebi i to primećuju i oni koji biraju kadrove na različitim mestima.
Sličan primer su ljudi iz malih sredina koji iz iste potrebe kao i žene, imaju uočljivu glad za novim informacijama i znanjima. Njihova motivacija da uspeju u većim sredinama savladava sve prepreke. Takvi mnogo više poštuju one koji imaju znanja. Svuda traže mentore. Svesni su da od drugih mogu mnogo da nauče. Stoga nije slučajno da veliki broj poslodavaca bira da zaposli pridošlice u velike gradove. Sve one koji su u kofer s kojim su došli u grad spakovali ogromnu želju da uče i napreduju. Vlasnici firmi to primećuju i kupuju.
Svaka grupa koja se na društvenoj lestvici nalazi ispod one koja je dominantna, teži da napreduje i da se izbori za pravedniju raspodelu resursa. Spremnija je za rad, odricanje i požrtvovanje. Tako su stekli ono što je najvažnije za uspeh – ogromnu motivaciju.
Suprotno, svaka grupa kojoj je nešto bezuslovno dato, koja olako shvata tu poziciju, vremenom se uljuljka u komforu. Za uspeh je to veoma opasna pozicija. Svi koji misle da sve znaju, ne uočavaju trendove i promene, samim tim ne proširuju vidike. Celokupnu energiju ulažu da očuvaju staro, ono što im je donelo prednost. I baš tada počinju da je gube.

Zato je važno da nikada ne prestanete da učite.

Ljudi primećuju one koji se usavršavaju, bez obzira kog su pola. Koji su motivisani. Iz kojih kao vulkan izbija želja za uspehom.

Srećom, taj vulkan imamo svi u sebi.

Samo što je kod nekih on odavno ugašen.

A kod nekih svakodnevno radi.

Podeli...Share on Facebook186Share on Google+0Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn4Email this to someone

O autoru

Vladimir Miletic

Pomažem ljudima da svoje veštine i talente pretvore u isplativ biznis. Radujem se kada im prenosim znanja. Ponosim se na uspehe koje postižemo zajedno.

2 Komentar

  • Ja koliko se secam price su nekada izlazile svake nedelje,pa svakih deset dana ,pa sve redje i redje i sad na dva meseca.I sad umesto prica opcija da se slusa,necu da slusam hocu da citam.Ali tako to valda ide kod nas prva knjiga ,malo popularnosti i sta sad ima da pisem….iskreno ja se odjavljujem.pozdrav

    • Poštovani Aleksandre,
      hvala na iskrenom pismu i što ste mi dali mogućnost da pojasnim viziju stranice koju sam pokrenuo pre tri godine. Zahvalan sam svojim čitaocima na podršci svih ovih godina i iskrenoj želji da uče i razvijaju se, što je i mene motivisalo da sam i bez ičije pomoći održavam ovaj blog. Žao mi je što ste stekli utisak da je namena ovog bloga sticanje popularnosti mene kao autora. Da mi je i pored svega što sam postigao do sada, i dalje potrebno tapšanje i divljenje ogromnog broja ljudi. Možda nekom drugom to predstavlja glavnu motivaciju za rad. Meni je želja, naprotiv, da ovaj sajt u budućnosti okuplja drugačiju publiku.
      Ta publika će biti sastavljena od onih koji će nakon čitanja mojih, poželeti da započnu pisanje svojih priča na putu do uspeha. Koji će poželeti da motivaciju pretvore u akciju. Koji će zahtevati sve manje od mene, a sve više od sebe. Takvim ljudima želim da pružim podršku. Želim da im prenesem znanja i iskustva, da im pokažem skrivene zamke na putu do uspeha. Da zajedno sa njima pronađem talente, veštine i znanja koja mogu da upotrebe na tom putu. Da im pomognem da postanu ekonomski nezavisni.
      U toj grupi se već nalazi stotinak ljudi kojima svakodnevno pričam priče u učim ih kako da pronađu posao, kako se dobija povišica na poslu, kako se pokreće sopstveni biznis, kako se ostvaruje profit…
      Njihovi uspesi, a ne aplauzi, su ono što mene pokreće. Što me motiviše da se dajem čak i više nego pre.
      Pored davanja od svojih učenika ću istovremeno sve više tražiti. Trud i rezultate na prvom mestu.
      Zato se, kao i u svakoj školi, podižu kriterijumi. Učitelju više nije dovoljno da se uči čitanje i brojanje tuđih uspeha. Hoće da pređe na nove lekcije. One o pisanju i množenju svojih uspeha.
      Nekoga će to motivisati da se odjavi.
      A nekoga da se prijavi.
      Želim sreću i jednima i drugima.

Ostavite komentar