Gosti Pisci

A mater?

Profesionalac i amater

Davno, u Bosni, bio je popularan vic:

Novinar intervjuiše mladog pisca:
„Gospodine, vi ste ovih dana izdali knjigu poezije?“
„Da.“
„Vi ste pesnik, amater?“
„Da, ja sam pesnik. A mater nije. Ona radi oko kuće, drži kokoške, svinje…“

Ovih dana prijateljica i ja završavamo pripremnu fazu stvaranja našeg novog proizvoda. Posao je iz oblasti tekstila. Ona je inženjer tekstila, ja sam iskusila umeće prodaje. Verujemo da imamo pobedničku kombinaciju. Budući da je ta vrsta posla za mene potpuno nova, prionula sam na učenje. Pripremna faza se malo odužila jer sam želela da i ja naučim sve što je potrebno da se posao napravi. Naučila sam dosta o šivenju, vrstama materijala, krojenju, štampi na tekstilu. Mesecima sam učila potpuno nepoznate kompjuterske programe iz oblasti grafičkog dizajna. Nije bilo lako jer nikada u životu nisam nacrtala više od jednog malog zeca. Sate i sate sam provela na internetu učeći o tome kako se pravi sajt, šta je psihologija potrošača, čak i neke meni nerazumljive reči poput „brending“, „pozicioniranje proizvoda“, „mikro niša“ i slično. Ne mogu da kažem da mi sto puta nije došlo da odustanem; posebno kada sam pokušavala da iscrtam neke vektore na kompjuteru. Prošla sam sve faze: od „ja ovo nikad neću naučiti“ do „svaka mi čast“! U trenucima najvećih kriza, znala sam čak i da uzmem gitaru i iskomponujem šaljivu pesmu o tome kako bi bilo lepo da imam milione, pa da neko drugi radi umesto mene. Međutim, vreme je prošlo, mnogo sam naučila, i ovih dana krećemo sa proizvodnjom.
Zahvaljujući druženju sa mojom prijateljicom, upoznala sam mnoge mlade (i nešto starije) ljude iz tekstilne i modne branše u gradu Beogradu. Ali, najviše sam upoznala amatera.

Svakodnevno susrećem ljude koji žele da budu kreatori ili dizajneri, a da jedino njihovo znanje o tome glasi: „Znam dobro da uklopim kombinacije garderobe koju imam u ormaru“ i nažalost, ništa više. Počnu sa mnogo entuzijazma, ali stignu samo do prve krivine. Posmatrajući sa strane uviđam da mnoge ljude ne zanima tehnički deo posla. Većina bi želela preko tuđih leđa do slave i uspeha. Ne žele da dozvole sebi vreme da nauče posao, da shvate problematiku izrade (od nabavke materijala do menjanja igle na mašini). Za njih je uzaludno trošenje vremena provoditi sate u definisanju jednog rukava. Ukratko, ne žele da uče ništa o poslu kojeg žele da rade. Žele da je njihov san nečiji tuđi prioritet. Viđala sam šta se dogodi kad im saradnik otkaže saradnju: bes, suze i potapanje brodova. Radila sam u poznatom lancu brze hrane, Mekdonaldsu. Ono što me oduševilo je to da tamo ne možeš da postaneš rukovodilac ako nisi počeo od sirovog početka. Sadašnjeg vlasnika franšize sam gledala na snimku otvaranja restorana na Slaviji davne 1989.godine. Menjao je kese na kanti za otpatke i čistio salu. Volela bih da svi razumeju da je njihov privatni posao doslovno njihov. Da su oni jedini koji rizikuju i oni koji će najviše profitirati. Nikada nisam razumela kako ljudi mogu natovariti najdragoceniji prtljag koji imaju u šleper, a zatim taj šleper prevoziti po zaleđenom jezeru. Taj šleper je naš poslovni plan, dragoceni tovar su naši snovi i resursi, zaleđeno jezero je prepuštanje nekom drugom da odlučuje o našoj sudbini. Verujem da nikom više nije stalo do našeg uspeha nego nama. Kada znamo sve aspekte poslovanja, mnogo bolje sarađujemo sa svojim timom, saradnicima ili zaposlenima, bolje se razumemo i cenimo. Kada imamo znanje, niko ne može da nas prevari, niko ne može da nas uceni. Strah je odsustvo Znanja. Strah se pobeđuje Znanjem. Što veće znanje imamo, sve smo sigurniji u sebe i svoj uspeh. Poštujem ljude koji su imali želju da savladaju svaki segment svoga biznisa, a zatim prepustili boljima od sebe da rade. Znanje je svetlo koje nas vodi kroz najmračnije tunele života.

Profesionalac je svestan šta sve ne zna. A amater?

A mater i dalje radi oko kuće. Gaji kokoške, svinje…

O autoru

Zdenka Frljić

Zovem se Zdenka. Rođena u Travniku, školu za medicinsku sestru završila u Dubrovniku. Živela u nekoliko zemalja Evropske Unije. Radila najrazličitije poslove,od sezonskih poslova u poljoprivredi, do pozorišne glume i režije. Ohrabrila se i pokrenula svoj privatni biznis. Hobi su mi pisanje, čitanje i sviranje gitare. Asteroid B612 me bacio u Beograd gde sam pronašla moju najdražu ružu i ukrotila pustinjsku lisicu u sebi.

Ostavite komentar