Kratke Motivacione Priče

Kako budni zamenjuju uspavane?

Već nekoliko nedelja pokušavam da stupim u kontakt sa jednom velikom domaćom kompanijom, liderom u svojoj industriji. Imam jednu sjajnu ideju koja bi bila hit u branši u kojoj rade. Međutim, lakše bih došao do američke vize nego do razgovora sa odgovarajućom osobom. Već nekoliko nedelja se dopisujemo bez konkretnog rezultata.
Kada je takva situacija, sačekam neko vreme, pa pokušam da otvorim neka druga vrata. Tako nastavim da kontaktiram i druge koji nisu lideri, ali su dovoljno veliki da mogu da iznese ideju. Pronađem na internetu drugu kompaniju. Međutim, potpuno su mi nepoznati i nikoga ne poznajem u njoj. Ipak, pošaljem poruku na njihov FB profil sa molbom da me upute na pravu osobu, uz objašnjenje zbog čega ih kontaktiram. Pet minuta nakon toga dobijem odgovor i sektorski mail na koji da se javim. Vau, ovo je bilo baš neočekivano. Pošaljem ubrzo pismo, predstavim se, opišem ideju i zamolim za sastanak kako bih sve detaljnije predstavio Petnaest minuta nakon toga stiže mi odgovor od konkretne osobe koja mi predlaže termin za sastanak. Već prekosutra. Odgovorim i dogovorimo se.
I već sada, iako nikad nisam pre toga bio u toj kompaniji, mogu da joj vidim budućnost. Ne trebaju mi bilansi, papiri, biznis planovi… Ponekad je dovoljno videti kako zaposleni reaguju na nove šanse i ideje, kako se ponašaju prema ljudima izvan firme.
Zato je biznis zanimljiv, naročito u današnjem vremenu. Danas svi imaju priliku.
Jer, otkako je sveta i veka menjaju se pozicije. Trenutna veličina firme ne garantuje dugoročni uspeh. Na drugim nivoima se događaju promene.
Budni zamenjuju uspavane.
Brzi zamenjuju spore.
Gladni uspeha zamenjuju site.
Zato prognoziram svetlu budućnost trgovcima sa kojima sam danas kontaktirao.
Em su brzi, em su budni, em su gladni uspeha…

O autoru

Vladimir Miletic

Pomažem ljudima da svoje veštine i talente pretvore u isplativ biznis. Radujem se kada im prenosim znanja. Ponosim se na uspehe koje postižemo zajedno.

4 Komentar

  • Plasi me, ali dok sam citao ovu pricu, posebno deo koji govori o ovim uspavanim, cinilo mi se da samo slika moje kompanije fali i da prica bude potpuna. Sve se uklapa, lideri, neprikosnoveni, dominanti ali trenutno i dominantno uspavani. Trziste je promenljivo, konkurencija izrazito jaka, drcna, resena da uspe a mi samo stojimo po strani sa pricom kako mi imamo plan i sledece godine mi nastupamo drugacije i… koliko ja vidim samo gomila demagogije, bez zelje da se bilo sta promeni. A sada je tu pristutan i sukob generacija, mnogo je onih koji su i osedeli sa firmom i sem boje kose, koja im se nekako prirodno promenila i proredila, oni se nista nisu promenili niti su promenili svoja shvatanja. Jos uvek zive u svetu u kom misle da su lideri nedodirljivi i gde je uspeh nesto sto se, kada je nasa kompanija u pitanju, podrazumeva a nije tako. Upravo ta mala rotacija zaposlenih nas je i dovela tu gde jesmo. Mnogi se tesko odvajaju od fotelja, razumem ih osecaj je lep a i prasina sa terena se tu lakse zaboravi, a ovi drugi, koji se fotelje nisu ni domogli, previse su se nagutali te prasine i nekako su siti svega…Nas mladje, novije, kako bi neki to rekli svezu krv kao da niko i ne cuje…glas nam se gubi i tesko dopire do ovih iznanad nas. Sefovi se bune, misle kako smo se oteli kontroli i pitaju nas da li mi stvarno zelimo da radimo u tim drugim firmama a nisu svesni da mi govorimo o prednostima drugih a nasim manama bas zato sto nam je stalo do nase firme i sto vidimo da ovako dalje nece ici….Necu ja odustati od borbe, ne znam da li cu proci kao Don Kihot ali znam da cu se boriti i dalje, mene moja kompanija hrani i to je moj dug prema njoj a u borbi protiv vetrenjaca tesko da cu izaci kao pobednik, ali moje je da pokusam…

    • Gledajte samo da ne pokušavate predugo. Kada neki sistemi odluče da krenu putem nizbrdo, teško ih je u tome zaustaviti.

  • Postoji priča o marketing sloganu jedne kompanije u Americi sredinom prošlog veka. Bavili su se rentiranjem vozila. Svaki od slogana počinjao je sa “Mi smo druga najbolja kompanija u SAD…”

    Uglavnom se svaki slogan završavao sa “… mi ne smemo da dopustimo sebi da budemo neljubazni” ili
    “… mi ne smemo da dopustimo sebi prljave pepeljare” i slično…

    Doživeli su eksploziju profita otkako su krenuli tako da rade 🙂

Ostavite komentar