Kratke Motivacione Priče

Kako je Maja pala i ustala dvadeset puta?

Rok za izradu završnih računa se približavao. Računovođama su tada “oni dani”. Znoj curi na sve strane. Uložaka za tu muku nema. Hrpa papira na stolovima i preskočen doručak tog dana, još više su podizali pritisak.
I baš tada, pojavila se ta mala što traži posao bez dana radnog iskustva.
Nisu je dočekali pogačom i solju. Nakon što se predstavila i rekla zbog čega je došla, Milan joj je dozvolio da se, ipak, predstavi u tom stajaćem položaju. Dobila je minut kao da je na audiciji za talent šou. Stigla je, nekako, da izgovori da se zove Maja, da je završila srednju školu, kako traži posao i kako postoji program za prvo zaposlenje gde ukoliko bi je primili firmu ne bi ništa koštalo.

Milan se nije mnogo trudio da sasluša predstavljanje. Telefoni na stolovima non-stop zvone. Sa svih strana klijenti ga zasipaju novim porukama i izmenama dokumenata. Želeo je da što pre završi ovaj neplanirani razgovor.

“Dobro, dobro, razumem…” prekinuo ju je Milan gledajući na sat “Trenutno nemamo potrebu za novim ljudima, ali ostavite kontakt kod sekretarice. Pozvaćemo vas ukoliko budemo bilo potrebe.”

Maja je oborila pogled, uzdahnula i gorko se nasmejala. Kao da je htela samu sebe da uteši, izgovorila je okrećući se ka vratima:
“Hvala vam, u svakom slučaju. Mada, to isto su mi rekli i u prethodnih dvadeset agencija u kojima sam bila…”
Ostavila je CV i otišla.
Nekoliko dana kasnije, dok sam radio sa Milanom, prepričao mi je ceo događaj i pitao me da li bi trebao da je pozove.
Bez dvoumljenja sam mu dao potvrdan odgovor.
“Obavezno je pozovi. Nešto mi govori da se nećeš pokajati…”
Milan se malo začudio što sam mu tako brzo dao odgovor, pogotovu što zna da o Maji ne znam, gotovo, ništa. Ipak me je poslušao i nekoliko dana kasnije pozvao na razgovor. Nakon razgovora pristao je da iskoristi program koji nudi država i primi je na neku vrstu prakse bez velikih očekivanja.
Juče sam se čuo ponovo sa Milanom. Prvo mi je pričao o Maji. Ovog puta kako je vredna, pametna, brzo uči… Kako je za mesec dana shvatila stvari za koje je nekome potrebno godinu dana. Kako postavlja pametna pitanja. Kako je vredna i bistra.
“I znaš šta, ” reče mi na kraju “Odlučio sam da je primim za stalno. Imam baš velike planove sa njom. Ne smem da dozvolim da mi ode. I naravno, hvala ti za savetu da je pozovem. Reci mi još, molim te, kako si bio tako siguran da je dobra, a da je nikad nisi ni video. Valjalo bi mi da budem spreman ako mi se opet pojavi neko takav na vratima…”
Tačno je da je nisam video. Nisam znao ni gde živi, iz kakve je porodice, koje škole je završila…
Ali kada sam čuo da je, nakon dvadeset odbijanja na drugim mestima, sa istom voljom i snagom ušla u njegovu firmu, mnogo toga je rečeno.
Jer, iako sam dugo u poslu, nisam sreo mnogo takvih ljudi, naročito mladih. Koji će da zadrže osmeh nakon toliko neuspeha. Koji će i tada zadržati veru da mogu da stignu do cilja.
Nema mnogo takvih koji će se podići nakon što ih dvadeset puta obore.
Do sada sam čuo samo za Maju, u životu.
I Rokija Balbou, na filmu.

O autoru

Vladimir Miletic

Pomažem ljudima da svoje veštine i talente pretvore u isplativ biznis. Radujem se kada im prenosim znanja. Ponosim se na uspehe koje postižemo zajedno.

Ostavite komentar