Kratke Motivacione Priče

Maksim

Pekari u Beogradu su već odavno naučili da se mora uložiti u marketing i spoljašnost da bi se privukle mušterije. U izloge, svetleće reklame, tende, police u kojima se drže sve te đakonije, frižidere… Mnogi ulažu i u osoblje. Kifle i perece vam danas nude nasmejane devojke u uniformama, kao da su stjuardese. I svuda je tako. Osim kod Maksima. Kod njega je, čini mi se, sve isto kao kada je otvorio radnju, daleke 1968. godine. I izlog, i pločice na podu, i staklena polica u kojoj čuva burek. Sve je staro i oronulo. I Karađorđeva ulica. I zgrada u kojoj je pekara. I Maksim, kome je sedamdesettreća godina. Ali na ovom mestu niko to ne primećuje. Ovde je, izgleda, samo važno da burek ne bude star.
A on je nov, da noviji ne može biti. Stalne mušterije dolaze i kupuju na veliko. Maksim vadi iz peći svakih pola sata. Dok ga vadi iz peći, sa crnim kačketom podseća me više na ilegalca koji je pregurao svakakve biznis ofanzive. A i jeste tako. Biznis je kao da vodite rat. Stalno bi neko da zauzme vašu teritoriju. Maksim nije dozvolio da ga okupiraju i potisnu novi trendovi. Decenijama radi po svom sistemu.
Pitam ga kakav bi savet dao onima koji sada počinju, koja je tajna dugovečnosti u poslu. Četrdeset sedam godina postoji ova pekara i još uvek traje.
“Nekada su se, sinko, znala pravila u svakom zanatu. I ja sam ih prošao. Da bih postao majstor prvo sam morao nekoliko godina da budem učenik, nekad se to zvalo šegrt. Posle sam bio kalfa, pomoćnik majstora i tu i dalje učio zanat nekoliko godina. Nakon toga sam polagao ispit pred komisijom koju čine majstori i dobio majstorsko pismo. Tek onda sam otvorio radnju i postao svoj gazda. Pa i tada sam nastavio da učim. O ljubaznosti, o mušterijama, o vođenju ljudi…
Danas bi svi da odmah postanu majstori. Da otvore pekaru, a da ne rade u njoj. Da prodaju hleb, a da ga nikad nisi umesili. Da ne budu kalfe, ni šegrti. Da kupe diplomu. Kao da je postalo sramota učiti. Ne ide to tako. Ako dobro ne savladaš zanat nisi majstor. Možeš da napišeš na izlogu i vizit karti šta god želiš, sve to danas niko ne proverava.
Najvažniji ispit, na kraju, polažeš kod mušterija.
A njih niko nikada nije potkupio i prevario…”

O autoru

Vladimir Miletic

Pomažem ljudima da svoje veštine i talente pretvore u isplativ biznis. Radujem se kada im prenosim znanja. Ponosim se na uspehe koje postižemo zajedno.

Ostavite komentar