Dnevnik jednog direktora

Ne pucaj u glasnika

Nekada je to bilo rizično zanimanje.

Daju mu pismo i kažu: “Odnesi vladaru, hitno!”. Glasnik, siromah, zgrabi smotuljak, spakuje ga u torbu i istog trenutka pohita da odnese vest. Napne se iz petnih žila da stigne na vreme, brzim hodom, trkom, kasnije pomoću konja… Samo da vest dođe što pre, da ne okasni…  Međutim, na cilju bi ga sačekale druge muke. Od kvaliteta vesti, često bi zavisila i njegova sudbina. Neretko bi vladar, zbog primljene loše vesti, iskalio bes na glasniku. Otud i vapaj u vidu poslovice koja je ostala i dandanas:  “Ne pucaj u glasnika”.

Ipak, ako pomislite da su ta vremena prošla i da, srećom, ne živite u tom mračnom vremenu kada se gubila glava zato što donosite lošu vest, potrudiću se da vas razuverim.

Verovali ili ne, ali i dalje živimo u vremenu gde se u glasnike puca. Razlika je što su vladare zamenili šefovi i direktori, a glasnike oni koji im danas donose vesti. Umesto pisama i telegrama, poruke se šalju pomoću telefonskih poruka, e-mailova, izveštaja…

Mnogi, ne znajući da se u glasnike puca i danas, ne razmišljajući donose vladarima poruke koje im se neće svideti. Na vest, obično, ne mogu da utiču. Ipak, neki su se dosetili i veoma uspešno rade na drugom polju. Da vladari lošu vest ne dobiju od njih. Upoznao sam Nikolu, spretnog karijeristu, koji u svom poslu obraća najveću pažnju na to da ne bude donosioc loših vesti onima od kojih njihova karijera zavisi. Kao vruć krompir, prebacuje lošu vest drugima ili se pravi da je nije ni čuo. Sačeka da sa neke druge strane dođe aber da nešto nije u redu, a onda se u ulozi spasioca pojavljuje sa rešenjem. Taj pristup mu je doneo status omiljenog kod šefa, a shodno tome i nagrade u vidu unapređenja.

Jer, hteli to ili ne, loša vest se, u svesti onoga ko ju je  pročitao, vezuje za onoga ko ju je poslao. Šefovi, kao i obični ljudi, skloni su da one koji donose loše vesti nazivaju baksuzima, verujući da od njih ništa dobro ne može da se čuje. A kada za nekoga verujete da je baksuz, kako da mu povećate platu, kako da ga unapredite.

Sa druge strane, postoji i druga strana medalje. Lepe vesti. Sve ono što će vladara obradovati, umiliti, oraspoložiti… Neki, vispreniji po firmama, provedu dobar deo dana prikupljajući informacije koje su značajne i dobre za firmu. Takvi, imaju samo jednu nameru. Ne, ne žele oni da prisvoje zasluge za urađeno. Ali, ne propuštaju priliku da prvi donesu dobru vest. Jer, kao što vladar vezuje lošu vest za njenog donosioca, tako vezuje i dobru vest.

U skoro svakoj firmi,  najomiljenije osobe su one koje puštaju plate. Iako to nije njihov novac, iako one samo sprovode odluku,  zaposleni ih vole. Pogotovu, ako pre nego što zaposlene banka obavesti da im je legao novac na tekući račun, požure da pošalju poruku ili mail i iskoriste priliku da budu glasnici dobrih vesti. Nasmejao sam se pre neki dan kada se našalio jedan mladi preduzetnik, da nakon što isplati plate, narednog dana Sandra iz finansija  dobije brdo čokolada kao da je ona obezbedila novac za te plate. Njega niko ni da se seti. Upitao sam ga “Ko šalje zaposlenima vest da je plata isplaćena?” Naravno, Sandra.

U poslu je važno da se zadaci završe dobro i kvalitetno. Važno je i da  ne prekoračite budžet, postavljena ograničenja, rokove… Ali je, isto tako važno, i da iskoristite priliku da budete glasnik dobrih vesti. Ako to ne uradite vi, uradiće neko drugi. Kradljivci zasluga se motaju po svim firmama.

Zato, sačuvajte vesti o uspešnom poslu i odnesite ih vladaru. Nemojte se  stideti. Nemojte se plašiti.

Za dobre vesti nijedan vladar ne puca u glasnika.

Naprotiv.

O autoru

Vladimir Miletic

Pomažem ljudima da svoje veštine i talente pretvore u isplativ biznis. Radujem se kada im prenosim znanja. Ponosim se na uspehe koje postižemo zajedno.

2 Komentar

  • Ovo je jako dobar savet. Ozbiljno. Ne mora da se odnosi samo na firmu mozemo preneti na krupni plan. Npr. Osoba koja uvek ima negativne vesti, naravno da cu da je zaobidjem cak i pobegnem ili se pravim mrtva dok ne ode. Dosta nam je neprijatnih informacija vesti.

Ostavite komentar