Dnevnik jednog direktora

Neka kompanijske igre počnu!

Ne znam zašto se diže tolika fama oko Olimpijskih igara, kao da nema značajnijeg takmičenja od toga. Jer, ko nije učestvovao na kompanijskim igrama taj ni ne zna šta je takmičenje. Za razliku od Olimpijskih igara, koje se odigravaju svake četvrte godine, kompanijske se igraju svaki dan. Odavno je prihvaćen i moto igara: „Nije važno učestvovati, važno je pobediti.“

Pravila kompanijskih igara nisu sasvim jasna. Tačnije, osnovni princip jeste da pravila ne smeju da budu jasna. Jer, kada bi bila, nestala bi potreba da se igraju igre. Tada bi se samo radio posao. Ne bi bilo skrivenih dogovora. Problemi bi se otvoreno rešavali. Ali, to ne bi bilo zanimljivo. Teško bi se izdržalo na poslu. Još su Stari Rimljani tražili da pored hleba mora da bude i igara.  Znaju i današnji vladari u kompanijama, kao i ondašnji, da se mora napraviti spektakl. Zato kompanijskom narodu svakih nekoliko meseci pruže zadovoljstvo da gledaju gladijatorske borbe. Okupi se tada svetina da gleda kako se čereči menadžer srednjeg nivoa, do juče poštovan od strane menadžmenta, a danas u areni sa lavovima željnih mesa.

Osim što su zanimljive, kompanijske igre daju priliku ljudima svih psiholoških profila da učestvuju. Kompanijski komitet ne odvaja takmičare, kao na olimpijadi, na  olimpijce i paraolimpijce.  Na kompanijskim igrama svi imaju jednake šanse za pobedu. I stručni i nestručni. I vredni i lenji. I i pristojni i nepristojni. Svi zajedno se takmiče. Pored normalnih tu su nađe i poneki narcisoidni, impulsivni, manipulativni, bahati, korumpirani… I baš je dobro je da postoji neko takmičenje koje pruža utočište ljudima sa psihološkim nedostacima. Simbol kompanijskih igara je stoga predstavljen sa pet kompanijskih krugova, što znači da su dobrodošli svi koji imaju neko od pet ograničenja.

Na kompanijskim igrama nema medalja i pehara. To je za one amatere na olimpijadi. Umesto bezvrednih komada ofarbanog gvožđa, buketa cveća i sviranja himne, u kompanijskim igrama ulog je daleko ozbiljniji.  Borba se vodi za veće plate, pozicije koje donose moć, veće budžete. Svi teže da bude na pobedničkom postolju. A to su prva tri mesta u organizacionoj šemi. I raspodela nagrada se usklađuje prema redosledu funkcija.

Sportovi na kompanijskim igrama su raznovrsni. Ima tu za svakog ponešto. I nije važno da li ste visoki, snažni, brzi… Da li imate kondiciju I izdržljivost. Ne. U kompanijskim igrama je samo bitno da imate jak želudac. Sve ostalo se može nadoknaditi. A kakav ste igrač i kakvi su vam rezultati  biće dovoljno da pogledate iznos plate poslednjeg meseca. Nepogrešivo će vam pokazati gde se nalazite na tabeli.

Lista sportova u kojima se može takmičiti je dugačka. Ovoga puta predstavljamo vam deset najpopularnijih kompanijskih sportova:

1. košarkaKošarka

Osnovni cilj kompanijske košarke jeste da dobri predlozi drugih takmičara nikako ne dođu do šefa ili direktora. Jednostavno zato što postoji mogućnost da tako daju koš i prestignu na tabeli. Zbog toga je važno da se lopta, odnosno predlog, blokira! Naivni takmičari poveruju u slatke reči protivnika da je plan koji su izradili dobar za kompaniju i da će od njega svi imati koristi. Koješta! Ako nema koristi za vas, ne puštajte protivnika da uđe u reket. Pokušajte prvo da ga sprečite blokadom, a ako ne ide drugačije faulirajte ga, makar vam dosudili i nesportsku ličnu grešku. Najvažnije je da protivnik sa kvalitetnim predlogom ne uđe u zonu šuta!

 

 

2. boksBoks

Boks je jedan od najstarijih sportova. Na olimpijadi bokseri se trude da nokautiraju protivnika udarcem. Za razliku od olimpijade, u kompanijskom boksu glavno umeće nije u udarcu, već u eskivaži. Kompanijski šampioni su oni koji uspevaju da eskiviraju odgovornost i donošenje odluka. Najbolji bokseri su oni koji dobiju visoke plate I pozicije, a da nikada nisu dali nijedan predlog. To su oni koji ne snose odgovornost u bilo kom delu posla. Bore se tako što, uglavnom kritikuju tuđe predloge, a kada dođe do toga da im se, ipak, zatraži odgovornost, oni naprasno nestanu i eskiviraju posao.

 

3. vaterpoloVaterpolo

U vaterpolu je najvažnije ono što se događa ispod vode. Tu se protivnik vuče nogama za kupaći, ne dozvoljava mu se da stigne lopta do njega.  Vaterpolisti na površini uvek imaju podignute ruke koje večito šire uz nevini pogled ka sudiji. „Pa, vidi šta mi radi…“ Kompanijski vaterpolisti su spretni igrači. Umeju da čitaju poruke između redova, uočavaju ono što drugi ne vide. Oni se ne pojavljuju na zvaničnim sastancima, ne daju predloge pred drugima, ali su aktivni po kuloarima. Sve rade ispod površine. Onda kada niko ne gleda. Uz prepredeni osmeh na licu, drži vas nogama i sve vreme šire ruke ka šefovima: “Pa, vidi šta mi radi…”


 

 

 

APTOPIX London Olympics Sailing MenJedrenje

Dobri kompanijski jedriličari imaju kompas koji im nepogrešivo pokazuje u kom smeru treba da se kreću. Poznati su po tome što umeju da procene u kom smeru duva kompanijski vetar, ko je čiji čovek, ko napreduje, sa kim treba biti dobar. Sa druge strane, izbegavaju one čiji brod tone, jer lako mogu i njih da povuku na dno kompanijske lestvice. Biti uvek na pravom talasu je važna odlika dobrog jedriličara. U jedrenju imamo izuzetno dobre takmičare. Naročito u politici. Najpoznatiji je Sveta Jović, predsednik jedne male opštine u Južnoj Srbiji koji je uspeo da promeni pet stranaka, a da nijednom nije pao u vodu i umokrio se. Održao se, alal mu vera. Predviđaju mu neki da ima šanse da dogura i do ministra. Ako i zaslužio je!


5. Ragbi

Ragbi

U kompanijskom ragbiju glavni cilj je da lopta, odnosno budžet, ostane u vašim rukama ili da je oduzmete od protivnika. U tu svrhu lopta kruži, dodaje se saigračima koji su na vašoj strani, mulja se, sakriva se i odjednom se prebacuje na protivničku polovinu i zakucava iza linije. Ragbi je jedan od grubljih sportova na olimpijadi. Koriste se laktovi, protivnik se hvata rukama, obara. Neretko se igra odvija na blatnjavom i klizavom terenu. Ne biraju se sredstva u sprečavanju protivnika da budžet bude kod njega. Jer, budžeta nema dovoljno. Zato se i igra ragbi. A onaj ko pobedi, kod koga ostane lova, kod njega je sve.

6. Tenis

Tenis

Dobar kompanijski teniser ne dozvoljava da posao padne u njegovo polje. Vraća lopticu protivniku koji mu je posao servirao. Ako protivnik ponovo vrati, uvrati i on njemu. Nastaje tako razmena udaraca sve dok, najzad, posao ne ostane u nečijem polju. Jedan od rekordera u kompanijskom tenisu je neki Stojan što radi na izdavanju ličnih karata. U jednom danu je vratio tristasedamdeset klijenata usled nepotpune dokumentacije. Tog dana nijedna loptica nije pala u njegovo polje. Pričalo se da ga je pre olimpijade tražio i Novak Đoković da mu bude savetnik, ali je Stojan, po navici, vratio i tu lopticu. Šteta. Možda bi bio od koristi.

 

 

7. Dizanje tegovaDizanje tegova

Dizanje tegova je jako popularan sport u kompanijama. Jer, uvek će biti potrebno imati nekoga ko će da potegne. Da podigne teret koji niko neće. Da poturi svoja leđa kadgod zatreba. Dizači tegova se takmiče ko može veći teret da podigne. To su oni nesretni ljudi koji misle da će biti plaćeni bolje ukoliko odrade veći posao. Dizači tegova ostaju prekovemeno, dolaze u firmu subotom, za njih ne postoji “Ne mogu” i “Što ja?” Sve zadatke obave bez pogovora. I naravno, za to dobiju nagradu. Aplauze i tapšanja po ramenu. Uz, naravno, dodatne tegove za podizanje.

8. Streljaštvo

Streljaštvo

Dobri strelci su jako važni. Oni nepogrešivo znaju da pogode u metu. Najvažnije za dobrog strelca jeste da zna gde mu je meta, da je dobro nacilja i ustreli. Tačno znaju šta nekoj osobi u kompaniji treba i uvek pronađu način da joj to obezbede. Umeju da iščačkaju i neku škakljivu informaciju o suprotnoj strani. Takvu pikanteriju čuvaju kao zlatni metak.  Ne troše ga dok ne dođe pogodan trenutak. Ispale, tada,  samo jedan hitac. Ali i taj jedan bude dovoljan za napredovanje.

 

 

 

Karen O'Connor and Mr Medicott

Jahanje sa preponama

Da bi bili dobar jahač morate, za početak, da imate nekoga da jašete. U ovoj disciplini postoje dve vrste jahača. Jedni, koji jašu ljude i drugi, koji jašu funkcije. Glavni cilje je ostati što duže u sedlu i preskakati prepone na koje se naiđe. Što se duže ostane u sedlu, to bolje za jahača. Važno je samo da funkciju ostane čvrsto u rukama. Nije lako biti u sedlu, bogami i žulja posle nekog vremena. Potrebna je visoka koncentracija, pa jahači ne mogu da se skoncentrišu uporedo i na ciljeve firme. Zato su ovi jahači odlični za svoje interese. Kada su interesi firme u pitanju, onda bi se pre mogli nazvati jahači magle. Ili bolje, jahači apokalipse…

10. Gimnastika

Gimnastika

Gimnastičari su na ceni. Savitljivost i fleksibilnost preko su potrebne veštine za napredovanje u mnogim kompanijama. Umeti saviti glavu kada treba, ostati čvrsto na nogama nakon skoka i preći preko uske grede organizacionih promena, samo su neka od mnogobrojnih umeća kompanijskih gimnastičara. Uvući se šefovima ispod kože, takođe je veština gimnastičara vredna pomena. Osim toga, umeju da naprave trostruki salto kada to niko ne očekuje, da preokrenu situaciju i da se vešto izvuku iz svake situacije.


Možda ste uspeli da prepoznate neke od sportova koji se igraju i u vašoj kompaniji. Možda ste prepoznali vaše šefove, kolege, zaposlene… Možda ste prepoznali i sebe, u krajnjem slučaju. A ako niste talentovani za kompanijske sportove, možete da budete i navijač. Navijači su isto tako važni na svim igrama. Potrebno su da se dive takmičarima, aplaudiraju im, vesele se zbog njihovih pobeda. A navijači ko navijači, svuda su isti. I na olimpijskim i na kompanijskim igrama. Navijaju, troše dlanove, nerviraju se, plaćaju ulaznice… Lovu, ipak, dele neki drugi ljudi.

Ipak, ako ste pošteni, ambiciozni, imate dobru ideju i plan, postoji i treća mogućnost. Da pronađete takmičenje koje vama najviše odgovara. Da budete dobar igrač, ali u igri u kojoj su pravila jasna i transparentna. Postoje tereni gde se šampion postaje i ukoliko ste vredni, stručni i kreativni. Malo ih je, ali ih ima.

Ako vas je, ipak, strah, ako mislite da niste spremni, a vi angažujte trenera da vam pomogne. Neka vas on nauči pravila biznisa, kako se stiče kondicija, kako da odaberete sport za koji ste talentovani.

Jedino što mora, kao u svakom sportu, da se mnogo trenira. Da se istrajava. Da se ustaje nakon poraza. Da se bude strpljv.

Jer, šampion se ne postaje preko noći.

Ni u jednom sportu. Ni u jednom poslu.

O autoru

Vladimir Miletic

Pomažem ljudima da svoje veštine i talente pretvore u isplativ biznis. Radujem se kada im prenosim znanja. Ponosim se na uspehe koje postižemo zajedno.

Ostavite komentar