Ko pita ne skita

Promena rasporeda

Zovem se Sanja, po struci sam inženjer građevine. Završila sam fakultet u roku i vrlo brzo našla posao. Moj prvi posao je bio u privatnoj firmi koja je nekada važila za jednu od boljih u gradu. Međutim, kada sam ja tu došla, 2008 god. počela je kriza, neisplaćivanje plata itd. Ipak, pošto sam bila bez iskustva, odlučila sam da ostanem i ispečem zanat i položim državni ispit. To je potrajalo dve godine, plate se nisu isplaćivale, atmosfera loša, pobegli svi koji iole nešto znaju pa sam i ja tako. Čim sam položila državni ispit otišla sam.

U to vreme počela sam da se oduševljavam zgradama jedne firme i počela sam da ih pratim i prepoznajem gde god da idem jer to je bio taj stil, ono što sam ja i što bih želela da radim. Otišla sam do izvođača jedne od zgrada, tamo sam dobila kontakt telefon i zakazala sam intervju za posao. Odštampala sam svoje radove, pripremila cv, fasciklu i osmeh. Direktor je bio oduševljen što znam skoro sve njihove zgrade po gradu. Nije imao potrebu za primanjem radnika ali mi je rekao da se javljam povremeno i nakon četiri meseca dobila sam posao. Tamo sam puno naučila, videla koliko u prethodnoj firmi nisam i kako se radi, upijala sam sve. Međutim, imala sam jako loš tretman, direktor se skoro svaki put istresao na mene, drao, vređao me. To je bilo jako teško ali sam ja samo radila i upijala sve od kolega. Vremenom je postalo preteško trpeti takvo ponašanje i plus počeo je da mi zadaje neke najgore poslove iz kojih nisam mogla da naučim. Dobila sam otkaz. Tamo sam radila godinu dana i sedam meseci. To me je slomilo..blago rečeno.

Nisam ipak imala mira i vrlo brzo sam opet počela da tražim posao i zovem firme, idem od vrata do vrata…Posle mesec dana sam opet našla posao i to takođe u dobroj firmi. Svi moji prijatelji su se iščuđavali, kako ti polazi za rukom, ti jedina tako uspevaš, nalaziš poslove “šac metodom”. Na novom poslu je opet nastao novi problem zbog koga i pišem ali sam eto imala potrebu da i sve pre toga ispričam da bih pokazala da se baš trudim i pronalazim poslove ali ih ne sačuvam, ne znam kako i zašto…

Na ovom poslu sam se odmah dokazala i oduševila direktora koji mi je posle mesec dana kupio novi računar da radim u programima koje znam. Zaposleni su bili većinom rodbina i prijatelji i svi su nekako privatno povezani. Nije mi se sviđao njihov stil rada, tj on nije ni postojao, svako je imao svoj pa sam se i ja odmah postavila kao neko ko ima svoj način rada i ne odstupa od njega nipošto. To je u stvari bio stil koji sam naučila u prošloj firmi. Poslove sam odrađivala perfektno, bez grešaka , investitori su bili zadovoljni ali me kolege nisu trpele. Pogotovo jedna mlada isto nova koleginica. Šefica me je isključivala iz svega što je mogla, sve je prenosila toj mlađoj koleginici i forsirala je. Mene je pretrpavala poslovima i zadavala kratke rokove. Nerviralo je što za sve imam odgovor i mišljenje i što se kosi sa njenim. Direktor nije bio uključen u naše odnose i nisu ga zanimali, svakako znao je samo ono što mu je ona prenosila a to baš nije bilo pohvalno za mene. Ipak niko nije mogao da ospori moj rad. Sada sam na porodiljskom odsustvu i ne znam da li ću se vratiti i da li uopšte to želim. Radila sam do kraja, sve mesece i do sitnih sata noću sa velikim stomakom, a pohvala nigde.

Samo netrpeljivosti na tone…


Poštovana Sanja,

Nije Vam jednostavno.

Sve što ste napisali deluje kao prilično teška situacija za Vas, sa neizvesnim ishodom u pogledu budućeg rada u ovoj firmi. Da li ćete se vratiti to će biti Vaša odluka na koju ne želim da utičem. Možda će Vam biti korisnije da pokušam da razložim situaciju i kako ste sami doprineli da se stvari odvijaju u nepovoljnom pravcu  po Vas. Deo pisma koji smatram da je važan, a preko kojeg ste nekako brzo prešli, je sledeći:

Zaposleni su bili većinom rodbina i prijatelji i svi su nekako privatno povezani. Nije mi se sviđao njihov stil rada, tj on nije ni postojao, svako je imao svoj pa sam se i ja odmah postavila kao neko ko ima svoj način rada i ne odstupa od njega nipošto. To je u stvari bio stil koji sam naučila u prošloj firmi. I dalje sam se divila i pratila njihov rad.

Kada ulazite u firme u kojima je većina rodbina i prijatelji jedno od najvažnijih pravila je OPREZ! Ništa naglo, nikakve promene dok ne snimite ko je s kim povezan, kome direktor veruje a kome ne, ko želi nešto da menja, a ko ne. Sve što ste Vi radili izgleda kao kada bi došli prvu put na nečiju krsnu slavu, na kojoj su prisutni bliski prijatelji i rodbina. Umesto da skromno zauzmete mesto i polako se sprijateljite sa gostima, odjednom, počinjete da razmeštate nameštaj, menjate zavese, govorite kako je u stanu u kojem ste prethodno živeli sve bilo drugačije, da u enterijeru domaćina ne postoji nikakav stil pa ćete, pošto ga Vi imate, postaviti sve kako treba da bude i nećete odstupiti od toga nipošto.

Dobro ste i živi, poštovana čitateljko, obzirom na neopreznost sa kojom ste ušli u ovakav sistem. Kompanije su kao i ljudi, kao i porodice. Ne postoje dve iste. Zato je naša prva obaveza kada se zaposlimo da razumemo gde smo došli i da sav napor usmerimo u razmišljanje. Da ne ulazimo brzopleto u menjanje postojećeg, dok ne vidimo ko su nam prijatelji, a ko neprijatelji.

Verujem da ste imali dobru nameru, da ste hteli odmah da pokažete sposobnost i spremnost na vredan rad. Međutim, promene se obavljaju daleko sporije. U ovoj kompaniji su vas namirisali kao opasnost i ujedinili se u borbi protiv Vas. Ma koliko da verujem da su Vaši predlozi bili dobri i korisni za kompaniju, način na koji ste to radili je prilično opasan za Vas. Jer, osim interesa kompanije postoje i pojedinačni interesi, od kojih takođe zavisi da li ćete dobiti podršku ili ne. Zato Vas podržavam da imate svoj stil i način rada, ali i da, ponekad, odstupite od njega, zavisno od mesta na kojem se nalazite.

U suprotnom, budite spremni na česte selidbe.

O autoru

Vladimir Miletic

Pomažem ljudima da svoje veštine i talente pretvore u isplativ biznis. Radujem se kada im prenosim znanja. Ponosim se na uspehe koje postižemo zajedno.

Ostavite komentar