Dnevnik jednog direktora

Rampa

Mnogo velika kompanija. Mnogo velika poslovna zgrada. Ispred nje mnogo veliki parking, ograđen sa svih strana. Na ulazu parkinga, mala rampa. Pored male rampe, mala kuća. A u kućici – mnogo veliki radnik obezbeđenja.Ja sam pokušao da uđem na parking, jer sam hteo kupim uslugu mnogo velike kompanije, jer su u mnogo velikoj zgradi otvorili maloprodaju, jer su hteli svojim klijentima da omoguće brzu i efikasnu uslugu jer su im poslovnice prepune,jer je i meni blizu ta njihova poslovnica.

Sve je bilo logično, dok me nije zaustavio radnik obezbeđenja. Na rukavu mu nije pisalo ime mnogo velike kompanije, već neke sasvim druge koja se bavi obezbeđenjem. Poslovnim terminom rečeno, nije radio za njih i njegov interes nije isti. Srpskim terminom, bolelo ga je uvo za to što ja hoću kod njih da ostavim novac.

Dijalog koji smo vodili izgledao je otprilike ovako: „Dobar dan, izvolite“ – kulturno me pozdravi uvaženi radnik obezbeđenja.

Dobar dan, hteo bih u maloprodaju kod mnogo velike kompanije

(Već sam ranije dolazio i znao sam da uvek imaju rezervisana slobodna mesta na svom parkingu ispred maloprodaje.)

Nema mesta na parkingu. Sve je zauzeto.“ – kratko i sadržajno mi objasni situaciju uvaženi radnik obezbeđenja.

(Znam, i ja to vidim iz svoje pozicije, ali očekujem i neki alternativni predlog rešenja. Ipak sam ja kupac. A kupac je uvek u pravu.)

Da sačekam?“ – pokušah sa nekim predlogom.

Kako ‘oćeš, danas imaju neke sastanke, parking im je ceo dan zauzet.“

(I ova rečenica ne sadržava predlog. Možda da pokušam sa konkretnijim pitanjem.)

Pa šta da radim, gde da se parkiram?

Ne znam. Probaj na onom parkingu u tržnom centru.“

(Sve ovo propraćeno kažiprstom u pravcu tržnog centra, od kojeg bih trebao, po mojoj slobodnoj proceni, da uzmem taksi da bih se vratio nazad)

I tako me radnik obezbeđenja spreči u mojoj nameri da realizujem svoju želju da dotična velika kompanija bude dobavljač moje male kompanije. U pitanju je kompanija, koja kao i mnoge druge velike kompanije, ne prepušta ništa slučaju. Imaju procedure o ponašanju zaposlenih, kako da budu obučeni, kako da se nasmeju, kako da vode telefonski razgovor, kolika dužina noktiju, kolika dužina suknje, kako da prodaju, kako da objasne. Ulažu veliki novac u reklamu kako bi privukli korisnike da dođu baš kod njih. Brinu o okolini, čiste reke, pomažu škole, grade sportske terene. Za primer. Svaka čast.

Ali sve to pada u vodu, kada se kao prvo lice kompanije pojavi radnik obezbeđenja, savršeno nezainteresovan i zbog čega ulazite u kompaniju i šta želite da kupite. Događa mi se to i kada odem u banke, neke fabrike, velike sisteme.

Radnici obezbeđenja. Ponekad, prve osobe koje sretnemo pri dolasku u neku kompaniju. U kompanijskim pravilnicima niko ne obraća pažnju na njih. Nisu ni na platnom spisku. Iznajmljuju ih. Izgledaju nebitni. A ipak, mogu da oteraju potencijalne klijente. Kompanija na tu činjenicu odgovaraju da oni kod njih ne rade i da nisu odgovorni za njih. Ali oni, ipak, ostavljaju utisak na kupce. Kao kada bih pozvao prijatelje kod sebe u goste i moj komšija stavi rampu ispred mojih vrata i ne dozvoljava da moji gosti prođu. Pa ko to treba da reši.

Ovaj utisak sam preneo i mnogo velikoj kompaniji. Pišem i svima onima koji između svojih firmi i kupaca postavljaju obezbeđenje.

Objasnite im da ne trebaju da vas štite od kupaca, jer će oni pronaći vrlo brzo drugu kompaniju bez rampe, portira i ograde. Tamo ćemo potrošiti novac. A onda vam više neće trebati obezbeđenje. Onda će i ceo parking biti vaš. Ako je to cilj poslovanja, onda ste uradili pravu stvar.

O autoru

Vladimir Miletic

Pomažem ljudima da svoje veštine i talente pretvore u isplativ biznis. Radujem se kada im prenosim znanja. Ponosim se na uspehe koje postižemo zajedno.

4 Komentar

  • Zao mi je sto te mnogo velike kompanije cine sebi magarecu uslugu. Takvim poslovanjem. Npr. Iznajmljuju obezbedjenje, iznajmljuju spremacice, iznajmljuju firme za odrzavanje.rashladnih uredjaja i grejnih tela…. i sta vec sve ne.. sta je falilo starom sistemu poslovanja gde su npr tadasnji nis petrol imao svoje obezbedjenje i portire koji ce izmisliti parkong mesto jer mu ta firma daje novac i za nju radi. Tako isto i drugi profili poslova. Te mnogo velike kompanije mogu da zaposle bas to sto sam rekla. Razlicite profile obrazovanja.i radnih mesta umesto da od kvazi agencija iznajmljuju.usluge. to je ono sto me boli i to je ono sto mislim da ne valja. Zao mi je sto nam je privreda takva da nemam Fabrike. Jedan fabricki krug zaposljava i advokata, rukovodioca spremacicu kafe kuvaricu tehnologa bravara i td.

    • Zapadni princip, koji polako uvode kod nas, jeste da sve usluge koje nisu deo poslovanja iznajmljuju. Ne žele da se bave stvarima koje nisu vezane za njihovu delatnost. I to je u redu. Samo što onda treba da nauče te rentirane kadrove da razmišljaju kao da su zaposleni u njihovoj firmi… To, rekao bih, još uvek teško ide…

  • Tesko ide. To jeste. Ima tu jos nesto. Agencije uzimaju veliki procenat od zarade rentiranih kadrova. Moje saznanje da studentima uzimaju 30% od zarade na satnicu, a nezaposlenima 50% od zarade. Opet novqc, opwt nepravda. Kalimero..i onda taj rentirani kadar kaze sebi ovako ne mogu oni mene toliko.malo da plate koliko malo ja mogu da radim. Poznato…. Dadada i meni. Ili idem da otkacim tih 8 sati blejanjem pa da idem kuci.ili nesto slicno..Tamara i ja imamo nasu floskulu ne mogu rodjena.oni nas da plate koliko mi.mozemo da radimo. U eltimu smo imale zanimljive izlete npr nivelacija cena posle posla.do dva ujutro za 10 posto jer je sutra subota poznata kao roba sa 10 posto popusta. Mi dizemo za 15 posto naravno. I to odradimo spakujemo se.u kola dosjemo kod mene.da prespavamo posto ona nema prevoz do.kuce a mene.mrzi da je vozim u sitne sate stanujemo na dva razlicita dela grada otprilikeb180 stepeni daleko. Moj deka nam je priprwmio.hranu. jedi spavaj ustani i opet na.posao i tu sto je igranka bez prestanka ceo vikend pa opet u nedelju vracaj cene na staro. To opisujem ovaj drugi deo. Ne mozete nas da platite koliko mi mozemo da radimo

Ostavite komentar