Dnevnik jednog direktora

Šerovanje i lajkovanje

Iz jarko crvenog auta izašla je sama.
Upalila sva četiri migavca, stala pored automobila i pogledom nekog traži.
Muški svet, na okretnici šezdesetosmice, gleda u neznanku i pita se koga li čeka u rano jutro, sređena kao stjuardesa. Na njoj sve zategnuto, kao vojnički krevet. Samo još crne čizme i crvena suknja uzaludno vode borbu ko će da osvoji slobodnu teritoriju kolena. Miris parfema omamljuje ljude na stanici. Od musavih trafika pričinjava im se da su fri-šopovi na aerodromu. Zglobni crveni autobus na okretnici, izgleda im kao avion, u brkatom vozaču već vide kapetana. Nadaju se da će lepotica ovekovečiti svoju pojavu jednim selfijem, pa se nameštaju da uđu u vidokrug misteriozne dame. Možda baš nekog od njih zamoli da je slikaju, nakon čega će fotografija ekspresno biti postavljena na njenu stranicu.
Svi znaju da mlade dame vole da privuku pažnju. Verovatno je i ova jedna od onih lepotica koje potvrdu svoje vrednosti traže na društvenim mrežama. Dovoljno je jedno ogledalo i fotoaparat da vam se samopouzdanje napuni kao baterija na mobilnom.  Ni limunada ne osvežava tako dobro kao  lajkovi. Jedino što je svakog dana sve veća konkurencija među lepoticama. Danas se za svaki lajk moraš pomučiti. Za šerovanje da i ne govorimo. Zato valja poraniti i okačiti sliku na društvene mreže još u rano jutro. Konkurencija još spava, a i duže se, u ostatku dana, uživa u lajkovima i srcima.
Međutim, lepa neznanka ne haje za poglede radoznale svetine, niti vadi telefon iz tašne. Gleda u daljinu, u suprotnom smeru od stanice i ljudi.

Najzad, ugleda predmet svoje pažnje.
Preko puta ulice, pojavila se neobična družina. Tri ulična psa, nepoznatih rasa i još nepoznatijih sudbina. Čim ih je ugledala, na licu dame pojavio se osmeh, otkrivajući još jedan detalj njene lepote. Reklo bi se, po obostranoj radosti, da se poznaju odavno. Kao da  je avionom iz inostranstva stigla tetka sa poklonima, tako i psi radoznalo poskakuju i oblizuju njuške. Guraju se pored zadnjih vrata auta, osećaju da tamo ima nešto za njih. Devojka ih nežno pomeri i sa zadnjeg sedišta izvadi papirnu kesu, na kojoj su se nazirali masni tragovi. Spustila je nežno kesu na travu, dok se pseća družina oblizivala.  Kao majka kada deci razdeli doručak, podelila im je koščice koje je spremila prstima sa nalakiranim noktima. Obrisala je, potom, ruku papirnom maramicom i žurno ušla u auto.
Dok je odlazila, sa još uvek upaljenim migavcima, čupavi mešanci na trenutak podigoše glavu i poslaše joj lajkove i srca. Potvrdiše tako pravilo za koje se zna odavno.

Pravilo koje važi podjednako u poslu, životu i na društvenim mrežama.

Ako želite da vas ljudi “lajkuju”, prvo im nešto od srca “šerujte”.

 

O autoru

Vladimir Miletic

Pomažem ljudima da svoje veštine i talente pretvore u isplativ biznis. Radujem se kada im prenosim znanja. Ponosim se na uspehe koje postižemo zajedno.

Ostavite komentar