Gosti Pisci

Stavi, bolan, malo više mesa…

Kako zadržati kupce?

Moj poznanik je sin majstora mesara čija specijalnost je izrada čuvenog baščaršijskog ćevapa.  Njihova porodica drži jednu od lokalnih sarajevskih ćevabdžinica u Beogradu. Njegov otac zove se  Radovan, ali voli da ga zovemo Čiča. Pre izvesnog vremena, Čiča mi je ispričao kako mu je  restoran posetio  jedan gospodin koji je hvalio i sarajevski ćevap i čaršiju, ali je najviše hvalio burek:

-„Ja nikad nisam jeo tako dobar burek“, rekao je. „Ovde nema tako dobrog bureka kao što je kod vas.“

Na to mu je Čiča odgovorio:

„Pa stavite, bolan, malo mesa pa će i vaš valjat’!“

Često se obradujemo kada kupimo neki proizvod, a dobijemo više nego što smo očekivali. Kupci vole da osete da je proizvođač spreman dati više od standarda. I Čiča to veoma dobro zna.
Postoje restorani ili trgovine, gde se dobije više nego što se očekuje. Kad sam prvi put videla red ispred jedne popularne pekare u gradu morala sam da uđem i saznam o čemu se radi. Ušla sam unutra i razgledala. Pitali su me šta želim, a ja sam odgovorila da mi treba vreme da se odlučim. A zatim su mi ponudili da probam pecivo i da tu probu ne moram da platim. Molim? Mogu da pojedem i, ako mi se ne sviđa, da ne platim? Za mene je to bio šok. Naravno, prijatan. A onda sam probala pecivo i toliko mi se dopalo da sam ga sledećih meseci često kupovala. Imala sam uverenje, da, i kada bih naišla na nešto što mi se ne dopada, svejedno bih nastavila tamo da kupujem, zbog oduševljenja načinom na koji se odnose prema meni. Pekara ima praksu da radi samo do šest popodne, a od pet sati pecivo prodaju po sistemu „platiš jedan dobiješ tri“. Nerazumno im je da se baca ono što se neće prodati. Pa dele kupcima. Nedeljom ne rade. Ne moraju. I tako posluju već preko sto godina.
„Dajte svakom veću vrednost od vrednosti novca koji mu uzmete.“, rekao je, poznati pisac iz oblasti nauke uspeha, Volas Votls. Verujem da većina smatra poslovnim samoubistvom, posebno u osetljivoj početnoj fazi, deliti resurse tek tako, ali da li je samo roba ta povećana vrednost koju kupcu možemo dati? I šta je to što možemo dati nekome kao veću vrednost? Po mom mišljenju možemo mnogo.

Ako sam frizer, mogu zapamtiti rođendane mojih stalnih mušterija i pozivati ih da im određeni tretman odradim u pola cene ili besplatno. Ako sam prodavac Avon kozmetike mogu podučiti kupca kako se bolje koristi puder i kako se postižu bolji efekti prilikom šminkanja. Ako sam zubar mogu pustiti neku laganu i opuštajuću muziku u ordinaciji da se pacijenti opuste. Ako sam vlasnik automehaničarske radionice možda mogu mušteriji besplatno usisati automobil. Ako sam nadređeni u lancu prodavnica možda mogu da se postaram da se stave kukice za vezivanje pasa ispred prodavnice. Ako sam vlasnik prodavnice možda mogu starijim sugrađanima da odvezem porudžbinu na kućnu adresu. Čula sam da jedna gospođa lepo zarađuje tako što raznosi voće po kancelarijama u gradu za ljude koji nemaju vremena da izađu na pauzu ili se ne sete da kupe voće. Možda ona može da pravi voćne sokove, možda može da savetuje zaposlene oko ishrane. Namerno sam napisala sve kao Možda jer na nama je da odredimo šta su naše mogućnosti i koja je to veća vrednost koju možemo dati.
Lepa reč. Osmeh i pred zatvaranje. Razumevanje.

Ili, jednostavno, stavite, malo više mesa u burek.

 

O autoru

Zdenka Frljić

Zovem se Zdenka. Rođena u Travniku, školu za medicinsku sestru završila u Dubrovniku. Živela u nekoliko zemalja Evropske Unije. Radila najrazličitije poslove,od sezonskih poslova u poljoprivredi, do pozorišne glume i režije. Ohrabrila se i pokrenula svoj privatni biznis. Hobi su mi pisanje, čitanje i sviranje gitare. Asteroid B612 me bacio u Beograd gde sam pronašla moju najdražu ružu i ukrotila pustinjsku lisicu u sebi.

Ostavite komentar