Kratke Motivacione Priče

Verovati ušima ili očima?

Dočekao me red u banci, kao da sam na Horgošu u vreme godišnjih odmora. Naravno, samo jedan šalter radi, a tamo se rešava težak slučaj. Vrši se isplata kupoprodajnog ugovora za stan. Ostali u redu čekamo da centrala reši problem koji tišti zlovoljnog kupca. Neki problem oko kursa, nisam siguran, kasnije sam došao. Ovi što su duže u redu već naučili članove Zakona o platnom prometu i objašnjavaju nama pridošlim istorijat problema. Čekamo, sve se nadamo da će se, kao u supermarketu, otvoriti i druga kasa. Možda je ona mala, što je svaki dan uz Anku, otišla da doručkuje pa će se pojaviti, orna, čila i vesela za rad. Tešili smo se tako sat vremena, ali da je otišla u pekaru i sama umesila burek do sada bi se vratila. Na drugoj strani, uporni kupac proučava i Zakon o deviznom poslovanju, samo čekam kada će mu izdati revizorsku licencu. Nema više reda ni u redu, jedni sede, drugi stoje, svako pamti samo svog prethodnika. Ako neko svojevoljno odustane i napusti red mora da ostavi podatak ko je pre njega u redu, da ne bude belaja kada stan bude isplaćen.
Završi se u neko doba i ta isplata stana. Poskakali smo sa sedišta, spakovali novine i knjige u torbe, pogasili aplikacije na mobilnim telefonima. Završila se, najzad, isplata kupoprodajnog ugovora. Sad će da ide znatno brže.
I bilo bi tako da se nije pojavila šefica ekspoziture. Prošla je pored nas kao da smo izbeglice sa Bliskog Istoka i koristeći pravo prvenstva prolaza, ušla iza šaltera i dodelila Anki novi zadatak.
“Možeš li, molim te, da proveriš da li je sve u redu u blagajni, ne slažu mi se podaci, a žurim, moram hitno da pošaljem izveštaj u centralu…”
Anka je preuzela novi zadatak. Šefica je otišla da završi izveštaj. Mi smo ponovo seli, neki su ljutito opsovali i izašali, neko se prihvatio mobilnog telefona. Ja sam se zabavio čitajući reklamne poruke koje su se nalazile u prostoriji. Tačno iznad Ankinog šaltera stajao je slogan sa fotografijom nasmejane službenice kao da reklamira pastu za zube i krupnim slovima na kojima je pisalo:

“NAMA SU KLIJENTI UVEK NA PRVOM MESTU”

Gledao sam ga i razmišljao kako je poruka dobro osmišljena. Kako je moćna i sugestivna. Kako su izabrane prave reči za svačije uši. Ko zna, pomislio sam, možda su me baš ti zvučni slogani privukli da otvorim račun u ovoj banci.

Jedino što bi trebali da znaju jeste da nije dovoljno da neko postane mušterija. Mnogo je za svaku firmu važnije da to i ostane.

A da bi ostala više nisu presudne reči, slogani i obećanja. Tada mušterije više ne slušaju, već gledaju. 

I veruju svojim očima. One ih retko varaju.

O autoru

Vladimir Miletic

Pomažem ljudima da svoje veštine i talente pretvore u isplativ biznis. Radujem se kada im prenosim znanja. Ponosim se na uspehe koje postižemo zajedno.

1 Komentar

Ostavite komentar